Koža je najveći organ čovekovog tela i njena ukupna površina iznosi 1,5-2m2.

Njena funkcija je veoma kompleksna. Predstavlja zaštitni omotač čovekovog tela i stvara barijeru prema spoljašnjoj sredini, učestvuje u termoregulaciji, predstavlja neuroreceptorni organ koji reaguje na bolne i prijatne nadražaje, deo je opšteg imunološkog sistema. Specijalizovane strukture kože (kosa i nokti) i žlezde (lojne i znojne) takodje učestvuju u zaštitnoj funkciji kože. Koža ima važan kozmetsko-estetski značaj. Sve što oštećuje funkciju kože ili njen izgled, može imati ozbiljne posledice na fizičko, pa i duševno zdravlje ljudi.

Koža se menja kroz život ljudi. Koža malog deteta ima deblji sloj potkožne masti i tanji sloj zaštitnog keratina. Starenjem, ljudi gube veći deo potkožne masti, slojevi kože postaju tanji, elastična vlakna propadaju. Cirkulacija u koži se takodje smanjuje, pa ostećena koža sporije zarasta kod starijih ljudi. Starija koža proizvodi i manje zaštitnih lipida i brže se isušuje.

Mnoga stanja na koži, lekar dermatolog, može uočiti jednostavnim posmatranjem.

Ali, za odredjena stanja na koži, neophodne su i laboratorijske pretrage krvi ili druge laboratorijske pretrage koje su korisne za postavljanje dijagnoze.

Nekada je neophodno uraditi i biopsiju odredjene kožne promene kako bi se sa sigurnošću postavila dijagnoza.

Kada se sumnja na bakterijsku, virusnu ili gljivičnu infekciju, rade se mikrobiloške pretrage gde kao material koristi strugotina kože ili nokta ili dlaka, pa se u laboratoriji uzorci zasejavaju na hranljivu podlogu. Ako uzorak sadrži bakterije, gljivice ili viruse, oni rastu na odredjenoj hranljivoj podlozi i mogu se prepoznati.

Mnogi problemi koji se javljaju na koži, ograničeni su samo na kožu. Medjutim, nekada, koža ukazuje na zdravstveno stanje čitavog tela. Mnoge sistemske bolesti manifestuju se karakterističnim promenama na koži i one nam pomažu da postavimo pravovremenu dijagnozu.